Arhiva
GENERO #12, 2008
Broj: 12
Godina: 2008
ISSN: 1451-2203
Izdavač: Centar za ženske studije, Beograd
Impresum: Preuzmite kao pdf
Sadržaj
TEMA BROJA: POLITIKE RODNE RAVNOPRAVNOSTI
Mehanizmi za rodnu ravnopravnost
Apstrakt: U radu su izložene osnovne činjenice u vezi formiranja i funkcionisanja mehanizama za rodnu ravnopravnost kroz istorijat njihovog nastanka, instrumenti međunarodnog prava koji predviđaju pristup demokratiji kroz rodno partnerstvo, kao i ciljevi participativnog, ravnopravnog učešća žena i muškaraca u procesima donošenja političkih odluka. U tekstu je dat i detaljni pregled nacionalnih mehanizama za rodnu ravnopravnost u nekim evropskim zemljama, kao i mehanizama za rodnu ravnopravnost koji postoje u samoj Evropskoj uniji.
Ključne reči: mehanizmi za rodnu ravnopravnost, tela u parlamentima i vladama, Evropska unija, participativna demokratija
Strana: 7-22
Jezik: Srpski
Postsocijalističke promene položaja žena na tržištu rada u Srbiji
Apstrakt: U ovom tekstu istražujemo rodne razlike u stepenu i obrascima zapošljavanja, kao i druge karakteristike položaja žena na tržištu rada i ekonomske participacije žena u promenjenim uslovima postsocijalističke tranzicije u Srbiji. Rezultati pokazuju nepovoljan položaj žena na tržištu rada, koji prati niska ekonomska aktivnost, nizak udeo žena na upravljačkim i dobro plaćenim poslovima, i s druge strane – značajan udeo žena na slabo plaćenim poslovima, visok stepen nezaposlenosti i siromaštva, posebno ranjivih grupa.
Tržište rada Srbije karakteristično je po opadajućoj stopi aktivnosti žena i visokoj stopi nezaposlenosti koja je najveći činilac njihovog neravnopravnog položaja. Akumulirani problemi iz prethodnog perioda prenose se i pojačavaju u periodu tranzicije društva i ekonomske nesigurnosti, straha od gubitka posla i opadanja životnog standarda. Studija pokazuje da je stepen obrazovanja žena jednak ili veći u odnosu na muškarce, ali ipak žene ne uspevaju da ostvaruju kvalitetne poslove i uspešnu karijeru u istom stepenu kao muškarci. Položaj žene u Srbiji sličan je kao i u drugim postsocijalističkim društvima po nižim zaradama, iako je ovo karakteristika i razvijenih evropskih zemalja Evropske unije. Tipično ženski poslovi gube trku na tržišnoj utakmici na kojoj još uvek postoje rodno specifična zanimanja. Nove tenzije vode ka dvostrukoj ugroženosti žena – na poslu i kod kuće.
Ključne reči: rodna nejednakost, tržište rada, postsocijalistička tranzicija, Srbija, Evropska unija
Strana: 23-46
Jezik: Srpski
Pravo na sigurnost: zaštita žena od nasilja u intimnim partnerskim relacijama
Apstrakt: Nasilje prema ženama u intimnim partnerskim relacijama predstavlja najučestaliji vid nasilja u porodičnom kontekstu. Različiti podaci ukazuju na specifičnost ovog fenomena, pre svega na njegov rodni karakter i široko rasprostranjene rodne stereotipe. Iako dugotrajno i ozbiljno nasilje može da ostavi značajne posledice, adekvatnom društvenom reakcijom moguće je sprečiti sekundarnu viktimizaciju i nadoknaditi učinjenu štetu. Relevantni međunarodni dokumenti tretiraju nasilje prema ženama kao kršenje ljudskih prava, naglašavajući odgovornost država u stvaranju društvene klime „nulte tolerancije“ i odgovarajućeg sistema zaštite i prevencije. Sagledavanje državne politike u ovoj oblasti u Srbiji upućuje na zaključak da je ona nekoherentna, nesinhronizovana i fragmentarna. Ključne paradigme zaštite samo su deklarativnog karaktera, a sistem zaštite se pokazuje kao nedelotvoran u ostvarivanju primarnog cilja – zaustavljanja aktuelnog i sprečavanja budućih epizoda nasilja. Međutim, celovita, sveobuhvatna i specifična zaštita žena od nasilja u partnerskim relacijama, organizovana po uzoru na „najbolje prakse“, moguća je i u našem kontekstu.
Ključne reči: žene, nasilje, intimna partnerska relacija, pravo, zaštita, sigurnost
Strana: 47-67
Jezik: Srpski
Žene u medijima: 2010. u Srbiji
Apstrakt: U tekstu se razmatraju medijski sadržaji koji su se tokom jednogodišnjeg perioda, 2010. godine, odnosili na žene i pitanja rodne ravnopravnosti. Analiza se zasniva na sistematskom pres-klipingu osam dnevnih i dva nedeljna štampana medija, i B92 i RTS-a kao elektronskih medija. Konstatuje se medijska nevidljivost žena, prisustvo rodno zasnovanih stereotipa, mizoginije i nedostatak analitičkih tekstova.
Ključne reči: rodno zasnovano nasilje, rodni stereotipi, govor mržnje, institucionalna reakcija
Strana: 069-093
Jezik: Srpski
Žene i obrazovanje: na pragu III milenijuma
Apstrakt: U radu se razmatraju problemi rodne ravnopravnosti u oblasti obrazovanja na početku III milenijuma, u istorijskom kontekstu i sa aspekta faktora koji utiču na vertikalnu i horizontalnu segregaciju, pre svega, u akademskom prostoru. Posebno se razmatra stanje u Srbiji, u skladu sa Milenijumskim ciljevima razvoja, a u uslovima tranzicije i retradicionalizacije društvenih vrednosti. Rad ukazuje da se politike i mehanizmi usvojeni u prethodnom periodu, moraju ponovo preispitati i definisati.
Ključne reči: žene, obrazovanje, univerzitet, Srbija
Strana: 95-108
Jezik: Srpski
STUDIJE I OGLEDI
Jelena Ilka Marković: upisivanje u političku istoriju Srbije
Apstrakt: U radu se istražuje život Jelene – Ilke Marković i razlozi koji su je naveli da izvrši atentat na kralja Milana 1882. godine u Sabornoj crkvi u Beogradu, kroz prizmu rodnih uloga, klase i političkih opredeljenja, i pokazuje kako u zemlji čvrstog patrijarhata jedna žena činom atentata na suverena iz privatne sfere prelazi u javnu mušku političku sferu. Osnovna hipoteza rada je da atentat predstavlja ne samo čin lične osvete zbog ubistva muža već i politički čin ubistva tiranina. Pozicioniranjem Jelene – Ilke Marković u kontekst rodnih uloga supruge i udovice bez dece, sagledava se razvoj njenih političkih uverenja kroz politička opredeljenja i delatnost njenih bračnih partnera. Jelena – Ilka Andrejević, supruga dr Jovana Andrejevića, pripada krugu srpske građansko-liberalno demokratske opcije koja se borila za očuvanje srpskog identiteta u Habzburškoj monarhiji, dok Jelena – Ilka Marković, supruga Jevrema Markovića, opozicionog poslanika i uspešnog vojnog komandanta, pripada intelektualnom krugu građanske klase, krugu prvih srpskih socijalista koji su se borili protiv apsolutizma kralja Milana za preobražaj srpskog društva u narodnu državu.
Ključne reči: atentat, rodne uloge, srpski socijalisti, Jelena – Ilka Marković, Jevrem Marković, kralj Milan Obrenović
Strana: 111-135
Jezik: Srpski
Karakteristike poziva na SOS dečjoj liniji nakon uznemiravajućih medijskih sadržaja
Apstrakt: Na „SOS dečijoj liniji”, savremenoj usluzi savetodavne telefonske podrške deci i mladima, zapažena je tendencija povećanog broja poziva za koje se pretpostavlja da mogu biti povezani sa određenim medijskim dešavanjima. Stoga je cilj ovog rada da utvrdi karakteristike poziva dece uzimajući u obzir pol, uzrast, dužinu trajanja razgovora i neke specifičnosti razgovora kao posledice uznemirujućih medijskih sadržaja, ali i reakcije dece na ove sadržaje.
Ključne reči: deca, mediji, SOS dečija linija
Strana: 137-158
Jezik: Srpski
Proces socijalnog uključivanja u Republici Srbiji
Apstrakt: U radu su prikazani rezultati reformi koje su se u Republici Srbiji sprovodile u poslednjih deset godina, a tiču se uvođenja politika za smanjenje siromaštva i socijalnog uključivanja, sa naglaskom na posebno društvene osetljive grupe, uključujući i žene, odnosno one grupe stanovništva koje su u stalnom riziku od deprivacije i višestruke diskriminacije. Primena Strategije za smanjenje siromaštva označava početak definisanja kako zakonodavnog i strateškog okvira, tako i konkretnih mera u cilju poboljšanja statusa i društvenog položaja svake od prepoznatih osetljivih grupa. Pored primene politika u različitim sektorima, reč je o jednom od najuspešnijih primera formiranja različitih mehanizama za komunikaciju i saradnju svih zainteresovanih strana, partnera u izgradnji celokupnog sistema procesa donošenja odluka i sprovođenja reformi uopšte. Rad sadrži prikaz najvažnijih rezultata koji su u periodu od 2003. do 2010. godine omogućili uspostavljanje opšteg sistema primene politika i mera, kao i uvođenja statističkog sistema za praćenje i izveštavanje, koje je imalo za cilj da omogući uporedivost podataka sa zemljama u okruženju i zemljama članicama Evropske unije i na prevashodno merljiv način prikaže objektivno stanje u Srbiji.
Ključne reči: socijalno uključivanje, marginalizovane grupe, Srbija, Strategija za smanjenje siromaštva
Strana: 159-171
Jezik: Srpski
PRIKAZI